[et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.16″ global_colors_info=”{}”][et_pb_row _builder_version=”4.16″ global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.16″ global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ text_font_size=”32px” header_2_text_color=”#1e5096″ global_colors_info=”{}”]<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_image src=”http:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2025\/12\/logo-tech.jpg” title_text=”logo tech” align=”center” _builder_version=”4.27.4″ width=”20%” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.16″ custom_padding=”5px||50px|||” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ text_font=”|300|||||||” ul_font=”||||||||” header_font=”||||||||” header_text_align=”center” header_2_font=”|800|||||||” header_2_text_align=”center” header_2_text_color=”#1e5096″ header_2_font_size=”54px” header_3_font=”|300|||||||” header_3_line_height=”1.3em” text_orientation=”center” min_height=”76px” custom_margin=”6px||-30px|||” custom_padding=”||0px|||” animation_direction=”bottom” header_2_font_size_tablet=”” header_2_font_size_phone=”30px” header_2_font_size_last_edited=”on|phone” header_2_text_shadow_style=”preset1″ header_2_text_shadow_horizontal_length=”0.03em” header_2_text_shadow_vertical_length=”0.03em” header_2_text_shadow_blur_strength=”0.05em” header_2_text_shadow_color=”rgba(0,0,0,0.3)” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_tabs _builder_version=”4.27.5″ custom_margin=”13px|||||” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” sticky_enabled=”0″][et_pb_tab title=”O projektu” _builder_version=”4.27.5″ global_colors_info=”{}”]<\/p>\n
Istra\u017eivanje klimatskih promjena eocenskih naslaga i njihovo pra\u0107enje uz pomo\u0107 izotopa kisika i ugljika kao i uz pomo\u0107 geokemijskih parametara do prija\u0161njeg projekta BREEMECO uop\u0107e kao takva nisu bila zastupljena u Hrvatskoj. Navedeni izotopi su mo\u0107an alat za utvr\u0111ivanje poznatog srednjoeocenskog temperaturnog maksimuma (kasno-lutetski maximum; LLTM=41.52 Ma) i optimuma (srednjoeocenski klimatski optimum; MECO=40.08 Ma), a uz pomo\u0107 zapo\u010detog multidisciplinarnog pristupa u okviru prija\u0161njeg projekta sa geokemijskim parametrima i mikrofosilima (planktonske i benti\u010dke foraminifere) te uklju\u010divanjem palinomorfa uz dosada\u0161nji vapnena\u010dki nanoplankton, pobolj\u0161at \u0107e se preliminarni rezultati ra\u0111eni na manjim profilima u Istri (do 10 m). Sada \u0107e se na profilima od vi\u0161e 10-taka m u Istri istra\u017eivanje pro\u0161iriti i na odabrane Jadranske bu\u0161otine za koje se zna da su foraminifere puno bolje sa\u010duvane nego na dosada\u0161njim profilima. Time \u0107e se omogu\u0107iti bolje pra\u0107enje paleoklimatskih promjena uz pomo\u0107 izotopa, koje \u0107e se onda mo\u0107i usporediti i sa regionalnim te globalnim podacima. Ovim projektom \u0107e biti po prvi put uklju\u010dena i najnovija TEX86 metoda za dobivanje temperature mora (SST) \u0161to \u0107e pridonjeti boljem razumijevanju dana\u0161njeg fundamentalnog pitanja prilagodbe organizama izlo\u017eenih temperaturnim promjenama. Istra\u017eit \u0107e se kako klimatske promjene utje\u010du na navedene mikrofosile i okoli\u0161e, \u0161to bi moglo dati bolji uvid u mogu\u0107i scenarij dana\u0161njih, a i budu\u0107ih prilagodba\/izumiranje\/ ili pad raznolikosti vrsta. Biostratigrafske zonacije (kojima se utvr\u0111uje vrijeme) i paleoekolo\u0161ki parametri dominantnih vrsta u navedenim mikrofosilnim zajednicama, zajedno sa palinomorfama koje su va\u017ene za palinofacijese i odre\u0111ene klimatske modele, pobolj\u0161at \u0107e se dosada\u0161nji paleoekolo\u0161ki aspekti i dati paleoklimatski modeli za vrijeme eocena. Ishodi istra\u017eivanja projekta pridonjet \u0107e boljem cjelokupnom razumijevanju klime koja je bila zastupljena na podru\u010dju Istre, a i \u0161ire, a koja dosad kao takva nije bila u fokusu istra\u017eivanja u Hrvatskoj. Takva istra\u017eivanja su izuzetno va\u017ena za bolje razumijevanje klimatskih promjena i njihovih utjecaja, \u0161to bi trebalo pridonijeti budu\u0107im studijama odr\u017eivosti i prilagodbe na klimatske promjene, koje su ve\u0107 prisutne.<\/p>\n