[et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.24.3″ _module_preset=”default” custom_padding=”||99px|||” global_colors_info=”{}”][et_pb_row _builder_version=”4.24.3″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.24.3″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ text_font_size=”32px” header_2_text_color=”#1e5096″ locked=”off” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ text_font_size=”32px” header_2_text_color=”#1e5096″ header_2_line_height=”1.3em” custom_margin=”||17px|||” hover_enabled=”0″ locked=”off” global_colors_info=”{}” sticky_enabled=”0″]<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_image src=”http:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2025\/07\/rudarenje-podmorja.jpg” title_text=”rudarenje podmorja” align=”center” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” width=”54%” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” text_font_size=”13px” custom_margin=”-23px|||||” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n
Izvor: Ve\u010dernji list<\/em><\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” custom_margin=”45px||45px|||” locked=”off” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n Stru\u010dnjaci s Hrvatskog geolo\u0161kog instituta, dr. sc. Slobodan Miko i dr. sc. Nikolina Ilijani\u0107, poja\u0161njavaju za Ve\u010dernji list kako je rudarenje u podmorju uobi\u010dajena praksa u zemljama koja imaju manjak ruda na kopnu, a ponajprije se odnosi na pijesak i \u0161ljunak iz podmorja. Europski primjeri su Belgija, Nizozemska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Norve\u0161ka koje pod koncesijama vade vi\u0161e od 50 milijuna kubnih metara pijeska i \u0161ljunka godi\u0161nje. EU je svjestan potrebe za osiguravanjem vlastitih izvora kriti\u010dnih mineralnih sirovina i smanjenjem ovisnosti o Kini, te je nakon poduljeg procesa Europska komisija u svibnju 2024. godine donijela Uredbu o kriti\u010dnim sirovinama. U skladu s Uredbom u travnju 2025. odobreno je 47 strate\u0161kih projekata vezanih za pridobivanje kriti\u010dnih mineralnih sirovina u EU, \u0161to predstavlja va\u017enu prekretnicu u provedbi CRMA. Europska komisija izradila je popis kriti\u010dnih sirovina za EU, koji je podlo\u017ean redovitom pregledu i a\u017euriranju svake tri godine. Posljednji popis iz 2023. obuhva\u0107a 34 elementa i minerala. Tako\u0111er, navedena Uredba nala\u017ee svakoj dr\u017eavi \u010dlanici EU da do kraja svibnja 2025. izradi Nacionalni program istra\u017eivanja kriti\u010dnih mineralnih sirovina. U Hrvatskoj su za to nadle\u017eni Ministarstvo gospodarstva, Uprava za rudarstvo i Hrvatski geolo\u0161ki institut \u2013 poja\u0161njavaju s Instituta. Kriti\u010dne mineralne sirovine klju\u010dne su za zelenu i digitalnu tranziciju Europe, te za podr\u017eavanje europske obrambene i zrakoplovne industrije, no njihova opskrba optere\u0107ena je poreme\u0107ajima u tr\u017ei\u0161tu, ograni\u010denom dostupno\u0161\u0107u le\u017ei\u0161ta pojedinih minerala i me\u0111unarodnim politikama, govore stru\u010dnjaci. Postoji li onda neki oblik alternative?<\/p>\n \u2013 Alternativa je recikliranje, ali za sada razvijene metode nisu dovoljno efikasne i nedovoljno je sekundarnih sirovina za recikliranje. Zbog poja\u010dane potra\u017enje primarni izvori le\u017ei\u0161ta i eksploatacija imat \u0107e i dalje presudnu ulogu u opskrbi. Naravno, eksploatacija na kopnu i moru dolazi uz cijenu nepovoljnog utjecaja na okoli\u0161, ali uz strogu kontrolu i propise taj je utjecaj mogu\u0107e ubla\u017eiti i u\u010diniti eksploataciju opravdanom. Mineralne sirovine ostat \u0107e neophodne i u budu\u0107nosti, dapa\u010de, s obzirom na sve \u0161iru primjenu naprednih tehnologija i obnovljivih izvora energije, potra\u017enja za mineralnim sirovinama va\u017enija je nego ikad i ostat \u0107e neizostavan dio svakodnevnog \u017eivota \u2013 od proizvodnje elektri\u010dne energije do pametnih telefona \u2013 zaklju\u010duju iz Hrvatskog geolo\u0161kog instituta.<\/p>\n <\/p>\n