[et_pb_section fb_built=”1″ fullwidth=”on” _builder_version=”4.16″ custom_padding=”0px||0px|||” global_colors_info=”{}”][et_pb_fullwidth_slider _builder_version=”4.16″ min_height=”112px” height=”400px” custom_margin=”0px||||false|false” custom_padding=”0px||18px||false|false” auto=”on” auto_ignore_hover=”on” locked=”off” global_colors_info=”{}”][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.16″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/Br\u010di\u0107_Drvenik02-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” global_colors_info=”{}” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.16″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/ban2-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” global_colors_info=”{}” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.16″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/20190228_094232-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” global_colors_info=”{}” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.16″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/ban3-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” global_colors_info=”{}” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.16″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/Bijele_stijene-Gorski_kotar-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” global_colors_info=”{}” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.16″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/ban4-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” global_colors_info=”{}” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.16″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/ban5-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” global_colors_info=”{}” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][\/et_pb_fullwidth_slider][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.16″ global_colors_info=”{}”][et_pb_row _builder_version=”4.16″ global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.16″ global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.24.0″ text_font_size=”32px” header_2_text_color=”#1e5096″ global_colors_info=”{}”]<\/p>\n
[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.16″ custom_margin=”-7px|||||” custom_padding=”6px||41px|||” global_colors_info=”{}”][et_pb_row _builder_version=”4.16″ custom_padding=”24px||50px|||” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.24.0″ text_font=”|300|||||||” ul_font=”||||||||” header_font=”||||||||” header_text_align=”center” header_2_font=”|800|||||||” header_2_text_align=”center” header_2_text_color=”#1e5096″ header_2_font_size=”54px” header_3_font=”|300|||||||” header_3_line_height=”1.1em” text_orientation=”center” custom_margin=”-14px||41px|||” custom_padding=”4px|||||” animation_direction=”bottom” header_2_font_size_tablet=”” header_2_font_size_phone=”30px” header_2_font_size_last_edited=”on|phone” header_2_text_shadow_style=”preset1″ header_2_text_shadow_horizontal_length=”0.03em” header_2_text_shadow_vertical_length=”0.03em” header_2_text_shadow_blur_strength=”0.05em” header_2_text_shadow_color=”rgba(0,0,0,0.3)” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_image src=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2023\/03\/index.png” alt=”EMODnet logo” title_text=”index” align=”center” _builder_version=”4.24.0″ _module_preset=”default” width=”40%” custom_margin=”||45px|||” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_image][et_pb_tabs _builder_version=”4.27.0″ hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” sticky_enabled=”0″][et_pb_tab title=”O projektu” _builder_version=”4.27.0″ hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” sticky_enabled=”0″]<\/p>\n
Hrvatski geolo\u0161ki institut sudjeluje u suradnji s 48 institucija na projektu \u201eGeolo\u0161ka slu\u017eba za Europu (GSEU)\u201c (https:\/\/www.geologicalservice.eu\/), u sklopu programa Obzor Europa, pod motom za zdrav planet te klimatski neutralnu i odr\u017eivu ekonomiju.<\/p>\n
Projekt \u0107e trajati pet godina, a sufinancira ga Europska komisija, uz dodatno financiranje od strane geolo\u0161kih slu\u017ebi Europe, do ukupno 24 milijuna eura.<\/p>\n
Cilj projekta je razviti paneuropsku infrastrukturu geolo\u0161kih podataka i povezane informacijske usluge, te ih u\u010diniti trajno dostupnim, u svrhu odr\u017eivog i sigurnog kori\u0161tenja potpovr\u0161ine i njegovih resursa.<\/p>\n
Klju\u010dni cilj projekta GSEU je razviti, i u\u010diniti trajno dostupnom, paneuropsku infrastrukturu geolo\u0161kih podataka i povezane informacijske usluge za odr\u017eivo i sigurno kori\u0161tenje potpovr\u0161ine i njegovih resursa.<\/p>\n
GSEU je zami\u0161ljen kao ulazna to\u010dka u stalnu mre\u017eu suradnje europskih geolo\u0161kih slu\u017ebi kao nacionalnih i regionalnih imatelja relevantnih informacija o podzemlju. Europskim \u0107e institucijama, tvrtkama, akademskoj zajednici i gra\u0111anima osigurati pristup najnovijim informacijama o potpovr\u0161ini na paneuropskoj razini.<\/p>\n
GSEU \u0107e 1) razviti uskla\u0111ene paneuropske podatkovne i informacijske usluge, 2) se nadogra\u0111ivati na postoje\u0107u geolo\u0161ku platformu \u201eEuropska infrastruktura geolo\u0161kih podataka\u201c (engl. European Geological Data Infrastructure \u2013 EGDI; https:\/\/www.europe-geology.eu\/) i 3) oja\u010dati nacionalne i regionalne mre\u017ee geolo\u0161kih slu\u017ebi.<\/p>\n
Zavod sudjeluje u sljede\u0107im radnim paketima projekta GSEU:<\/p>\n
WP 2 \u2013 CRM-ICE-UNFC (Upravljanje kriti\u010dnim mineralnim sirovinama, izgradnja me\u0111unarodnog centra izvrsnosti za odr\u017eivo upravljanje mineralnim resursima, razrada i primjena Okvirne klasifikacije mineralnih sirovina Ujedinjenih naroda-UNFC);<\/p>\n
WP 5 \u2013 Procjena ranjivosti obale i potencijali geolo\u0161kih podloga za postavljanje vjetroelektrana na moru;<\/p>\n
WP 8 \u2013 Komunikacija, diseminacija i iskori\u0161tavanje;<\/p>\n
WP 9 \u2013 Uspostavljanje mre\u017ee geolo\u0161kih slu\u017ebi i pru\u017eanje odr\u017eivih usluga za Europu.<\/p>\n
Cilj radnog paketa posve\u0107enog mineralnim sirovinama (WP2) je ponovno procijeniti europske resurse primarnih kriti\u010dnih mineralnih sirovina, uklju\u010duju\u0107i kopnena i morska le\u017ei\u0161ta, kao i resurse \u201eotpada\u201c od rudarstva. Poseban naglasak stavlja se na kriti\u010dne mineralne sirovine potrebne za zelenu tranziciju. Nadalje, projekt nastoji stvoriti Me\u0111unarodni centar izvrsnosti za odr\u017eivo upravljanje resursima (EU ICE-SRM) i promovirati upotrebu Okvirne klasifikacije UN-a (UNFC) za mineralne resurse. Zadatak 2.1 (Onshore CRM), koji vodi BRGM (Bureau de Recherches G\u00e9ologigues et Minierse) iz Francuske usredoto\u010duje se na ponovnu procjenu europskih resursa primarnih i sekundarnih kopnenih kriti\u010dnih mineralnih sirovina. Zadatak 2.3 (ICE SRM), kojim upravlja GeoZS (Geolo\u0161ki zavod Slovenije), fokusira se na uspostavu Me\u0111unarodnog centra izvrsnosti za odr\u017eivo upravljanje resursima (EU ICE SRM) kao centra za razvoj kapaciteta i znanja koji podr\u017eava UNRMS (UN strategija za mineralne resurse). Zna\u010dajan aspekt projekta je tako\u0111er promocija UNFC-a kao na\u010dina za sastavljanje nepristranih, usporedivih i standardiziranih informacija o resursima na me\u0111unarodnoj razini. Zadatak 2.4 (UNFC), kojim upravlja MBFSZ (Magyar B\u00e1ny\u00e1szati \u00e9s F\u00f6ldtani Szolg\u00e1lat) iz Ma\u0111arske, ima za cilj uspostaviti temeljnu procjenu najnovijih rezultata i preporuka za kori\u0161tenje UNFC-a za mineralne sirovine u Europi. Zaklju\u010dno, Radni paket WP2 u projektu GSEU igra klju\u010dnu ulogu u razvoju, procjeni i upravljanju kriti\u010dnim sirovinama, integraciji informacija o resursima i promicanju standardizacije u upravljanju mineralnim resursima.<\/p>\n
Osnovni cilj petog radnog paketa posve\u0107enog marinskoj geologiji (WP5) je omogu\u0107iti lokalnim i regionalnim upravnim tijelima, industriji, razli\u010ditim organizacijama i institucijama koje se bave istra\u017eivanjem mora da donesu ispravne odluke vezane uz odr\u017eivi razvoj, upravljanje i za\u0161titu obalnih podru\u010dja i morskog dna. Kao posljedica urbanizacije, klimatskih promjena, izdizanja razine mora i ekstremnih vremenskih uvjeta ova podru\u010dja su iznimno osjetljiva i stoga se potrebno brinuti o njima na odgovaraju\u0107i na\u010din. Voditelj petog radnog paketa je HSGME (Hellenic Survey of Geology & Mineral Exploration) iz Gr\u010dke. Na dva zadatka iz ovog radnog paketa (od ukupno \u010detiri) sudjeluju djelatnici HGI-a iz Zavoda za mineralne sirovine i marinsku geologiju\u00a0 i Zavoda za hidrogeologiju i in\u017eenjersku geologiju. Zadatak 5.1 vodi BRGM (Bureau de Recherches G\u00e9ologigues et Minierse), a nastoji se utvrditi ranjivost obala i njihova prilagodba na klimatske promjene u kombinaciji s EMODnet (European Marine Observation and Data Network) podacima, Copernicus programom i geodetskim podacima. U sklopu zadatka 5.1 predlo\u017eeno je istra\u017eivanje (case study) obalne stabilnosti i ranjivosti podru\u010dja Pako\u0161tana. Na ovom prostoru dolazi do erozije lesnog platoa koji nalije\u017ee na karbonatne stijene. Planira se uspostaviti trogodi\u0161nji monitoring koriste\u0107i vi\u0161esnopni dubinomjer (multibeam), geodetske i lidar podatke, te fotogrametriju. Zadatak 5.2, koji se odnosi na izgradnju odobalnih vjetroelektrana, procijenit \u0107e najbolje metode za kartiranje povr\u0161inskih i podzemnih obilje\u017eja prije, tijekom i nakon izgradnje odobalnih vjetroelektrana. Glavni voditelj ovog zadatka je UKRI-BGS (British Geological Survey).<\/p>\n
Sveukupno, projekt Geolo\u0161ka slu\u017eba za Europu predstavlja zna\u010dajan napor za iskori\u0161tavanje potencijala potpovr\u0161ine uz istovremeno osiguravanje odr\u017eivog upravljanja resursima i za\u0161tite okoli\u0161a. Kroz poticanje suradnje, uskla\u0111ivanja i inovacija, projekt ima za cilj doprinijeti \u0161irim ciljevima Europskog zelenog plana, UN-ovim ciljevima odr\u017eivog razvoja i Obzora Europa.<\/p>\n