[et_pb_section fb_built=”1″ fullwidth=”on” _builder_version=”4.4.1″ custom_padding=”0px||0px|||”][et_pb_fullwidth_slider _builder_version=”4.4.2″ min_height=”112px” height=”400px” custom_margin=”0px||||false|false” custom_padding=”0px||18px||false|false” auto=”on” auto_ignore_hover=”on” locked=”off”][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.4.1″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/Br\u010di\u0107_Drvenik02-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.4.1″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/ban2-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.4.1″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/20190228_094232-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.4.1″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/ban3-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.4.1″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/Bijele_stijene-Gorski_kotar-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.4.1″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/ban4-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.4.1″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/ban5-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][\/et_pb_fullwidth_slider][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.4.2″ custom_padding=”||0px|||”][et_pb_row _builder_version=”4.4.2″][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.4.2″][et_pb_text _builder_version=”4.6.1″ text_font_size=”32px” header_2_text_color=”#1e5096″]<\/p>\n
[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.4.2″][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.4.2″][et_pb_text _builder_version=”4.9.3″ text_font_size=”32px” header_2_text_color=”#1e5096″ header_2_line_height=”1.3em” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n
[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.4.2″ custom_padding=”20px||41px|||”][et_pb_row _builder_version=”4.4.2″ custom_padding=”0px|||||” column_structure=”1_2,1_2″][et_pb_column type=”1_2″ _builder_version=”4.4.2″][et_pb_image src=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2021\/04\/1a.jpg” alt=”Andrija Mohorovi\u010di\u0107” title_text=”1a” align=”right” align_tablet=”center” align_phone=”” align_last_edited=”on|desktop” _builder_version=”4.9.3″ width=”100%” max_width=”100%” module_alignment=”right” hover_enabled=”0″ border_radii=”on|5px|5px|5px|5px” box_shadow_style=”preset1″ box_shadow_blur=”15px” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_2″ _builder_version=”4.4.2″][et_pb_image src=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2021\/04\/2a.png” alt=”Andrija Mohorovi\u010di\u0107” title_text=”2a” align_tablet=”center” align_phone=”” align_last_edited=”on|desktop” _builder_version=”4.9.3″ width=”60%” max_width=”100%” module_alignment=”left” hover_enabled=”0″ border_radii=”on|5px|5px|5px|5px” box_shadow_style=”preset1″ box_shadow_blur=”15px” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.8.1″ _module_preset=”default”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.8.1″ _module_preset=”default”][et_pb_text _builder_version=”4.9.3″ _module_preset=”default” custom_margin=”7px|||||” custom_padding=”0px|||||” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n
U sklopu projekta RESEERVE (\u201ePotencijal mineralnih sirovina isto\u010dne i jugo-isto\u010dne Europe\u201c-\u201eMineral potential of the ESEE region\u201c) objavljen je jedinstveni registar mineralnih sirovina IJI Europe.<\/p>\n
RESEERVE je RIS KAVA projekt Europskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT RM) za kartiranje mineralnih sirovina u 6 dr\u017eava isto\u010dne i jugoisto\u010dne Europe (ESEE – Eastern and South-Eastern Europe) koje do sad nisu bile uklju\u010dene u postoje\u0107e baze podataka mineralnih sirovina Europe. Prema tome, glavni zadatak projekta je stvaranje registra mineralnih sirovina zapadnog Balkana za primarne i sekundarne mineralne sirovine.<\/p>\n
Glavni voditelj projekta je Geolo\u0161ki zavod Slovenije iz Ljubljane, a konzorcij se sastoji od 14 partnera iz 12 zemalja iz podru\u010dja istra\u017eivanja, obrazovanja i gospodarstva; od toga je 8 partnera iz EU, dok je 6 iz kandidata i potencijalnih kandidata za pristupanje Europskoj uniji. Unutar konzorcija, 10 partnera je iz IJI regije (RIS partnera). Projektni partneri iz Hrvatske su Hrvatski geolo\u0161ki institut i Rudarsko-geolo\u0161ko-naftni fakultet Sveu\u010dili\u0161ta u Zagrebu.\u00a0\u00a0<\/p>\n
Cilj projekta RESEERVE je prikupljanje podataka o mineralnim sirovinama u dr\u017eavama zapadnog Balkana odnosno isto\u010dne i jugoisto\u010dne Europe, koje uklju\u010duju Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Srbiju, Crnu Goru i Sjevernu Makedoniju. Navedene dr\u017eave donedavno nisu bile uklju\u010dene u postoje\u0107e podatkovne platforme za mineralne sirovine, stoga je cilj projekta stvaranje jedinstvenog registra za primarne i sekundarne mineralne sirovine dr\u017eava zapadnog Balkana.<\/span> Registar \u0107e omogu\u0107iti integraciju regije u paneuropsku informacijsku mre\u017eu o mineralnim sirovinama i pribli\u017eiti je zajedni\u010dkom tr\u017ei\u0161tu mineralnih sirovina.<\/span> Neki odabrani podaci prikupljeni su u \u201eEuropskoj platformi podataka o mineralnim sirovinama (European Minerals Knowledge Data Platform – EU-MKDP)\u201c razvijenoj u okviru projekta \u201eMinerals4EU\u201c.<\/span> Ti podaci su dostupni na Europskoj platformi za infrastrukturu geolo\u0161kih podataka te se neprestano a\u017euriraju.<\/span><\/p>\n Registar mineralnih sirovina zapadnog Balkana objavljen je po\u010detkom 2021. godine (<\/span>https:\/\/reseerve.eu\/results<\/a><\/em>). U njemu su zasebno prikazane primarne i sekundarne mineralne sirovine <\/span>isto\u010dne i jugoisto\u010dne Europe u tabli\u010dnom i grafi\u010dkom obliku.<\/span><\/p>\n Registar primarnih mineralnih sirovina zapadnog Balkana odnosi se na mineralna le\u017ei\u0161ta i mineralna bogatstva u dr\u017eavama zapadnog Balkana susjednim Europskoj uniji. Bavi se jednim od glavnih izazova Inicijative za mineralne sirovine (RMI-Raw Materials Initiative, II. Stup) – poticanjem odr\u017eive opskrbe sirovinama unutar Europske unije. Registar mineralnih sirovina promi\u010de uspostavljanje zapadnobalkanske zajednice za mineralne sirovine i ubrzava njihovo istra\u017eivanje. Ove \u0107e akcije pribli\u017eiti zajednicu EIT RM-a regiji koja jo\u0161 uvijek nije uklju\u010dena i omogu\u0107iti integraciju zapadnog Balkana u paneuropsko tr\u017ei\u0161te mineralnim sirovinama. Prema potrebama Europske unije za mineralnim sirovinama i njenim strate\u0161kim te\u017enjama, metali, industrijski minerali i stijene su integrirani u zajedni\u010dki skup podataka, s posebnim naglaskom na kriti\u010dne mineralne sirovine (CRM – critical raw materials).<\/span><\/p>\n Registar primarnih mineralnih sirovina sadr\u017ei podatke o aktivnim te napu\u0161tenim i zatvorenim eksploatacijskim poljima (rudnicima i povr\u0161inskim kopovima) koji su zanimljivi za budu\u0107a istra\u017eivanja i eksploataciju. Registar sekundarnih mineralnih sirovina sadr\u017ei podatke o podru\u010djima rudnog i metalur\u0161kog otpada u dr\u017eavama IJI Europe, koji slu\u017ei kao baza podataka za ovaj dio Europe za pobolj\u0161anje njihove dostupnosti. <\/span><\/p>\n Ukupno 473 lokacije primarnih mineralnih sirovina IJI Europe uklopljene su u kartu Europske infrastrukture geolo\u0161kih podataka (EGDI – European Geological Data Infrastructure) vezanu za mineralne sirovine. EGDI je platforma prostornih podataka udru\u017eenja Europskih geolo\u0161kih slu\u017ebi (EGS), koja omogu\u0107uje i pru\u017ea pristup paneuropskim i nacionalnim geolo\u0161kim bazama podataka i usluga svih geolo\u0161kih slu\u017ebi Europe. Uneseni podaci o primarnim minerlanim siroivnama mogu se pregledavati i pretra\u017eivati prema mjestu, dr\u017eavi, glavnom mineralu, veli\u010dini le\u017ei\u0161ta itd.<\/span><\/p>\n Registar primarnih i sekundarnih sirovina IJI Europe mo\u017ee se pregledavati na mre\u017enoj stranici projekta RESEERVE te na mre\u017enoj stranici EGDI-a vezanoj za pojave mineralnih sirovina u Europi:<\/p>\n