{"id":38366,"date":"2021-02-03T11:55:23","date_gmt":"2021-02-03T11:55:23","guid":{"rendered":"https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/?page_id=38366"},"modified":"2021-02-04T08:16:13","modified_gmt":"2021-02-04T08:16:13","slug":"urusavanje-tla-u-mecencanima-i-okolici-izazvano-potresom-magnitude-6-2-kod-petrinje-te-prethodnim-i-naknadnim-potresima","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/en\/urusavanje-tla-u-mecencanima-i-okolici-izazvano-potresom-magnitude-6-2-kod-petrinje-te-prethodnim-i-naknadnim-potresima\/","title":{"rendered":"Uru\u0161avanje tla u Me\u010den\u010danima i okolici izazvano potresom magnitude 6.2 kod Petrinje, te prethodnim i naknadnim potresima"},"content":{"rendered":"

[et_pb_section fb_built=”1″ fullwidth=”on” _builder_version=”4.4.1″ custom_padding=”0px||0px|||”][et_pb_fullwidth_slider _builder_version=”4.4.2″ min_height=”112px” height=”400px” custom_margin=”0px||||false|false” custom_padding=”0px||18px||false|false” auto=”on” auto_ignore_hover=”on” locked=”off”][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.4.1″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/Br\u010di\u0107_Drvenik02-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.4.1″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/ban2-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.4.1″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/20190228_094232-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.4.1″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/ban3-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.4.1″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/Bijele_stijene-Gorski_kotar-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.4.1″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/ban4-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.4.1″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/ban5-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][\/et_pb_fullwidth_slider][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.4.2″ custom_padding=”||0px|||”][et_pb_row _builder_version=”4.4.2″][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.4.2″][et_pb_text _builder_version=”4.6.1″ text_font_size=”32px” header_2_text_color=”#1e5096″]<\/p>\n

NOVOSTI<\/strong><\/h2>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.4.2″][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.4.2″][et_pb_text _builder_version=”4.8.2″ text_font_size=”32px” header_2_text_color=”#1e5096″ header_2_line_height=”1.3em”]<\/p>\n

Uru\u0161avanje tla u Me\u010den\u010danima i okolici izazvano potresom magnitude 6.2 kod Petrinje, te prethodnim i naknadnim potresima<\/strong><\/h2>\n

<\/strong><\/h2>\n

Izvje\u0161\u0107e s podatcima do kraja sije\u010dnja, 2021.<\/strong><\/h2>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.4.2″ custom_padding=”20px||41px|||”][et_pb_row _builder_version=”4.8.1″ _module_preset=”default”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.8.1″ _module_preset=”default”][et_pb_text _builder_version=”4.8.2″ _module_preset=”default” custom_margin=”7px|||||” custom_padding=”0px|||||”]<\/p>\n

Niz potresa koji su pogodili Banovinu i okolicu od kraja 2020. izazvali su brojne postseizmi\u010dke manifestacije u terenu. Me\u0111u njima najupe\u010datljivije su upravo pojave propadanja zemlje i stvaranje rupa u selima Me\u010den\u010dani i Borojevi\u0107i. Zbog na\u010dina njihovog postanka, nazivamo ih postseizmi\u010dkim uru\u0161nim ponikvama (PSUP). Va\u017eno je napomenuti kako je ovo sada, mjesec dana nakon glavnog potresa, vjerojatno najrizi\u010dnija zona. Ovaj se proces, naime, nastavlja te stalno dokumentiramo nove pojave stvaranja tih uru\u0161nih ponikvi. Zaklju\u010dno s koncem sije\u010dnja, pozicionirali smo 87 PSUP na\u0161im kartiranjima na terenu (54 potpuno uru\u0161ene ponikve i 33 pojave koje treba dodatno provjeriti), avionskim snimanjem foto i termalnim kamerama te u suradnji s lokalnom zajednicom, civilnom za\u0161titom i policijom \u2013 s kojima imamo izvrsnu suradnju i razmjenjujemo informacije. Daljnjom analizom snimaka iz bespilotne letjelice i daljnjim pra\u0107enjem terena, vjerojatno \u0107e do\u0107i do pove\u0107anja ovog broja. Iako je rije\u010d o velikom broju pojava, treba naglasiti da ih tek nekoliko ugro\u017eava stambene objekte u samome selu. Tako\u0111er smo zapo\u010deli s geofizi\u010dkim istra\u017eivanjima, koja \u0107e se opse\u017enije tek izvoditi i koja \u0107e u prvoj fazi biti usmjerena upravo u zone gdje su postoje\u0107e PSUP ili potencijalne lokacije novih pojava u blizini gra\u0111evina.<\/p>\n

Radi kvalitetnijeg obja\u0161njavanja procesa postanka ovog fenomena, kori\u0161teni su hidrogeolo\u0161ki (Larva i suradnici, 2010; Mraz, 2005, 2006; Mraz i suradnici, 2007), geolo\u0161ki (\u0160imuni\u0107 & He\u0107imovi\u0107, 1998) i geofizi\u010dki (Krsnik, 2005) istra\u017eni radovi stari 10-20 godina, koji su pri tuma\u010denjima bili od neprocjenjive va\u017enosti (Slika 1). Ti su radovi bili fokusirani na vodoopskrbni izvor Pa\u0161ino vrelo. Upravo je taj izvor, kao i jo\u0161 nekoliko pojava izvora i lokava (jezeraca) u poljima izme\u0111u sela i rijeke Sunje, svojevrsna ponikva, nastala tako\u0111er uru\u0161avanjem u geolo\u0161koj pro\u0161losti, sa ili bez seizmi\u010dkog okida\u010da. Osim toga, pojave uru\u0161avanja i stvaranja \u201erupa\u201c u poljima doga\u0111ala su se i prije, no puno manjim intenzitetom i ljudi su ih obi\u010dno zakopavali prilikom oranja. To zna\u010di da se u podru\u010dju ti procesi uru\u0161avanja odvijaju stalno, a serija potresa s konca prosinca 2020. bila je prirodni okida\u010d da se veliki broj ponikava otvori gotovo simultano i velikim intenzitetom (tako je najve\u0107a PSUP trenutno dimenzija oko 25 m u promjeru).<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.8.1″ _module_preset=”default” custom_margin=”|auto|28px|auto||”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.8.1″ _module_preset=”default”][et_pb_image src=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2021\/02\/mececani-slika-1.jpg” alt=”Mohorovi\u010di\u0107ev diskontinuitet: 1. granica sedimenta, 2. Mohorovi\u010di\u0107ev diskontinuitet” title_text=”me\u010de\u010dani slika 1″ align=”center” _builder_version=”4.8.2″ _module_preset=”default” width=”65%”][\/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.8.2″ _module_preset=”default” text_font_size=”13px” custom_margin=”-23px|||||” custom_padding=”||0px|||”]<\/p>\n

SLIKA 1 Geolo\u0161ki zemljovid (\u0160imuni\u0107 & He\u0107imovi\u0107, 1998) s pozicijama PSUP.<\/em><\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.8.1″ _module_preset=”default” custom_margin=”-19px|auto||auto||”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.8.1″ _module_preset=”default”][et_pb_text _builder_version=”4.8.2″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n

Do ove pojave dolazi zbog specifi\u010dne geolo\u0161ke gra\u0111e terena: propusni, razlomljeni i okr\u0161eni litotamnijski vapnenci nalaze se ispod cca. 4-15 m debelog kvartarnog pokriva\u010da (aluvijalna, proluvijalna i deluvijalna tla). Glavni procesi koji uzrokuju postanak ponikava u ovom terenu su okr\u0161avanje i sufozija. Okr\u0161avanje je otapanje vapnenca djelovanjem podzemne vode, kada se postoje\u0107e pukotine i \u0161upljine pro\u0161iruju, a mjestimi\u010dno se stvaraju kaverne \u2013 pogotovo po pravcima poja\u010danog strujanja podzemne vode (proces se odvija sporo, u geolo\u0161kom vremenu). Sufozija je vrsta erozije: djelovanjem infiltracije i\/ili strujanja podzemne vode dolazi do ispiranja prvenstveno sitnijih \u010destica tla. U podru\u010dju Me\u010den\u010dana ti su procesi jaki na kontaktu tala i stijena podloge, pogotovo u ve\u0107 spomenutim zonama poja\u010danog toka podzemne vode. Tako se u tim zonama stvaraju i lokalne kaverne u vapnencu i\/ili \u0161upljine u tlu na kontaktu stijena-tlo. I bez potresa tlo iznad takvih \u0161upljina bi propalo i stvorila se udubljenja, kao \u0161to se u pro\u0161losti povremeno i doga\u0111alo, no potresi su ubrzali i poja\u010dali ove procese. Zato je sada do\u0161lo do nastanka velikog broja PSUP u kratkom vremenu. Budu\u0107i se u uobi\u010dajenim hidrolo\u0161kim godinama najve\u0107e razine podzemnih voda o\u010dekuju u prolje\u0107e, potrebno je posebno pozorno pratiti ovaj teren u sljede\u0107im mjesecima, jer upravo pove\u0107anje tlakova podzemne vode mo\u017ee dodatno uru\u0161iti zone koje su nakon ovih potresa dovedene blizu granice sloma. Tako\u0111er bi opasnost mogli predstavljati naknadni potresi, bude li ih, a posebno ukoliko se dogode u vrijeme najvi\u0161ih tlakova podzemne vode.<\/p>\n

Linearno i prostorno grupiranje velikog broja PSUP ukazuje na preferirane pravce kretanja podzemnih voda, odnosno ja\u010de razlomljene pukotinske ili rasjedne zone u stijenama podloge. Tako smo ve\u0107 na temelju prikupljenih pozicija izdvojili rizi\u010dne zone A, B i C (SLIKA 2), u koje \u0107e se usmjeriti opse\u017enija istra\u017eivanja. Prioritet je zona A koja zahva\u0107a gra\u0111evine u selu, zatim zona B koja ne ugro\u017eava gra\u0111evine, ali zahva\u0107a polja koja se obra\u0111uju i zbog linearnog pru\u017eanja pojava PSUP upu\u0107uje na zone kr\u0161kih podzemnih tokova. Zona C obuhva\u0107a ostatak terena i prioritetno je na tre\u0107em mjestu.<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.8.1″ _module_preset=”default” custom_margin=”|auto|28px|auto||”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.8.1″ _module_preset=”default”][et_pb_image src=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2021\/02\/mececani-slika-2.jpg” alt=”Mohorovi\u010di\u0107ev diskontinuitet: 1. granica sedimenta, 2. Mohorovi\u010di\u0107ev diskontinuitet” title_text=”mececani slika 2″ align=”center” _builder_version=”4.8.2″ _module_preset=”default” width=”65%”][\/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.8.2″ _module_preset=”default” text_font_size=”13px” custom_margin=”-23px||19px|||” custom_padding=”||0px|||”]<\/p>\n

SLIKA 2. Zemljovid pojava PSUP s preliminarnim zonama povi\u0161enog rizika.<\/p>\n

<\/em><\/p>\n

[\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.8.2″ _module_preset=”default”]<\/p>\n

Nakon podrobnije hidrogeolo\u0161ke razrade i opse\u017enijih geofizi\u010dkih i daljinskih istra\u017eiva\u010dkih radova \u0107e se, zajedno s geotehni\u010darima, napravit plan eventualne sanacije terena. Ukoliko \u0107e se te ponikve (ili barem neke od njih) zatrpavati, treba imati na umu kako se radi o podru\u010dju obuhva\u0107enom zonama sanitarne za\u0161tite vodoopskrbnog Pa\u0161inog vrela, te kori\u0161teni materijal mora biti potpuno inertan prilikom reakcije s podzemnom vodom.<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_2,1_2″ _builder_version=”4.8.2″ _module_preset=”default” custom_margin=”-30px|auto||auto||”][et_pb_column type=”1_2″ _builder_version=”4.8.2″ _module_preset=”default”][et_pb_image src=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2021\/02\/mececani-slika-3.png” title_text=”mececani slika 3″ align=”center” _builder_version=”4.8.2″ _module_preset=”default” border_radii=”on|5px|5px|5px|5px” box_shadow_style=”preset1″ box_shadow_blur=”15px”][\/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.8.2″ _module_preset=”default” text_font_size=”13px” custom_margin=”-23px||3px|||” custom_padding=”||0px|||”]<\/p>\n

SLIKA 3. Uru\u0161na ponikva ispod ku\u0107e (u kojoj nitko ne \u017eivi).<\/p>\n

<\/em><\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_2″ _builder_version=”4.8.2″ _module_preset=”default”][et_pb_image src=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2021\/02\/mececani-slika-4.png” title_text=”mececani slika 4″ _builder_version=”4.8.2″ _module_preset=”default” width=”90%” border_radii=”on|5px|5px|5px|5px” box_shadow_style=”preset1″ box_shadow_blur=”15px”][\/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.8.2″ _module_preset=”default” text_font_size=”13px” custom_margin=”-23px||1px|||” custom_padding=”||0px|||”]<\/p>\n

SLIKA 4. Najve\u0107a uru\u0161na ponikva u blizini sela.<\/p>\n

<\/em><\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.8.2″ _module_preset=”default”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.8.2″ _module_preset=”default”][et_pb_text _builder_version=”4.8.2″ _module_preset=”default”]<\/p>\n

Autori:<\/strong><\/p>\n

Dr. sc. Josip Terzi\u0107, dipl. ing. geol.<\/p>\n

Dr. sc. Tihomir Frangen, dipl. ing. geol.<\/p>\n

Ivan Kosovi\u0107, dipl. ing. geol.<\/p>\n

 <\/p>\n

Literatura<\/strong><\/p>\n

    \n
  • Krsnik, M. (2005): Geofizi\u010dka istra\u017eivanja podru\u010dja Pa\u0161inog vrela. Arhiv IGH d.d. U 0255\/05.<\/li>\n
  • Larva, O., Markovi\u0107, T., Mraz, V. (2010): Hydrodynamic and hydrochemical conditions at the groundwater source “Pa\u0161ino vrelo”, with focus on its development. Geologia Croatica: journal of the Croatian Geological Survey and the Croatian Geological Society, 63<\/strong> (2010), 3; 299-312 doi:104154\/gc.2010.24<\/li>\n
  • Mraz, V. (2005): Vodoistra\u017eni radovi \u201ePa\u0161ino vrelo\u201c. Arhiv HGI 88\/05.<\/li>\n
  • Mraz, V. (2006): Vodoistra\u017eni radovi \u201ePa\u0161ino vrelo\u201c \u2013 nastavak istra\u017eivanja. Arhiv HGI 112\/06.<\/li>\n
  • Mraz, V. Larva, O., Markovi\u0107, T. (2007): Izvori\u0161te \u201ePa\u0161ino vrelo\u201c. Za\u0161titne zone za novi zdenac SPB PV \u2013 01\/06 i vodocrpili\u0161te \u201ePa\u0161ino vrelo\u201c. Arhiv HGI 64\/07.<\/li>\n
  • \u0160imuni\u0107, A., He\u0107imovi\u0107, I. (1998): Geolo\u0161ka i hidrogeolo\u0161ka istra\u017eivanja bli\u017ee okolice Pa\u0161inog vrela, Arhiv HGI 88\/98.<\/li>\n<\/ul>\n

    [\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    NOVOSTIUru\u0161avanje tla u Me\u010den\u010danima i okolici izazvano potresom magnitude 6.2 kod Petrinje, te prethodnim i naknadnim potresima Izvje\u0161\u0107e s podatcima do kraja sije\u010dnja, 2021.Niz potresa koji su pogodili Banovinu i okolicu od kraja 2020. izazvali su brojne postseizmi\u010dke manifestacije u terenu. Me\u0111u njima najupe\u010datljivije su upravo pojave propadanja zemlje i stvaranje rupa u selima Me\u010den\u010dani […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"_et_pb_use_builder":"on","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"class_list":["post-38366","page","type-page","status-publish","hentry"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/38366","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=38366"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/38366\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":38398,"href":"https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/38366\/revisions\/38398"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=38366"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}