[et_pb_section fb_built=”1″ fullwidth=”on” _builder_version=”4.4.1″ custom_padding=”0px||0px|||”][et_pb_fullwidth_slider _builder_version=”4.7.7″ min_height=”112px” height=”400px” custom_margin=”0px||||false|false” custom_padding=”0px||18px||false|false” auto=”on” auto_ignore_hover=”on” locked=”off”][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.4.1″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/Br\u010di\u0107_Drvenik02-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.4.1″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/ban2-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.4.1″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/20190228_094232-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.4.1″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/ban3-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.4.1″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/Bijele_stijene-Gorski_kotar-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.4.1″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/ban4-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.4.1″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/ban5-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.7.7″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/04\/20191015_142016a-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.7.7″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/04\/20191014_133538-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][\/et_pb_fullwidth_slider][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.6.1″ _module_preset=”default”][et_pb_row _builder_version=”4.4.2″ custom_padding=”||0px|||”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.4.2″][et_pb_text _builder_version=”4.4.2″ text_font_size=”32px” header_2_text_color=”#1e5096″ custom_margin=”||9px|||”]<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.6.1″ text_font=”|300|||||||” ul_font=”||||||||” header_font=”||||||||” header_text_align=”center” header_2_font=”|800|||||||” header_2_text_align=”center” header_2_text_color=”#1e5096″ header_2_font_size=”54px” header_3_font=”|300|||||||” text_orientation=”center” custom_margin=”18px||-5px|||” custom_padding=”||5px|||” animation_direction=”bottom” header_2_font_size_tablet=”” header_2_font_size_phone=”30px” header_2_font_size_last_edited=”on|phone” header_2_text_shadow_style=”preset1″ header_2_text_shadow_horizontal_length=”0.03em” header_2_text_shadow_vertical_length=”0.03em” header_2_text_shadow_blur_strength=”0.05em” header_2_text_shadow_color=”rgba(0,0,0,0.3)”]<\/p>\n
[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_2,1_2″ _builder_version=”4.6.1″ _module_preset=”default”][et_pb_column type=”1_2″ _builder_version=”4.6.1″ _module_preset=”default”][et_pb_text _builder_version=”4.6.5″ _module_preset=”default”]<\/p>\n
U HGI geotermalna istra\u017eivanja imaju dugu tradiciju i obavljaju se od osnutka do danas. Svestrani geolog dr. Dragutin Gorjanovi\u0107-Kramberger<\/u>\u00a0 bavio se geotermalnom problematikom i prije nego je osnovao Geologijsko povjerenstvo za Kraljevinu Hrvatsku i Slavoniju koje je prethodnik HGI. Iz tog doba osobito je poznat njegov rad (1894) u kojem spominje kasnije \u010desto citirane geotermalne linije u podru\u010dju sjeverozapadne Hrvatske.<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_image src=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2018\/08\/sl1-1.jpg” title_text=”sl1″ align=”center” _builder_version=”4.6.1″ _module_preset=”default” border_radii=”on|5px|5px|5px|5px” box_shadow_style=”preset1″ box_shadow_blur=”15px”][\/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.6.5″ _module_preset=”default” text_font_size=”13px” custom_margin=”-30px||25px||false|false”]<\/p>\n
Krambergerove \u201etermalne linije\u201c (Rad JAZU, Zagreb, 1894)<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.6.5″ _module_preset=”default”]<\/p>\n
Danas se u HGI geotermalna istra\u017eivanja obavljaju u zavodu HGIG u sklopu znanstvenih (HyTheC<\/a><\/em>) , europskih (DARLINGe<\/em><\/a>) i tr\u017ei\u0161nih projekata, \u0161to u provedbi, \u0161to u planu.<\/p>\n Zbog raznovrsne geotermijske problematike koja je trenutno jedna od najva\u017enijih u brojnim programima kako na nacionalnoj, tako i Europskoj razni, znanstvena istra\u017eivanja su usmjerena na nekoliko pravaca:<\/p>\n 1. izrada karata<\/u> geotermalnih gradijenata i toplinskog toka RH<\/p>\n – izrada karata geotermalnih gradijenata<\/u> i toplinskog toka RH na bazi bu\u0161otinskih podataka<\/p>\n – delineacija najperspektivnijih podru\u010dja na temelju analize toplinskog toka i struktura povoljnih za pritjecanje voda bli\u017ee povr\u0161ini<\/p>\n 2. istra\u017eivanja geotermalnih voda\u00a0<\/u><\/p>\n – istra\u017eivanja geotermalnih voda uz izradu karte pojavnosti, prou\u010davanje hidrogeokemijskih facijesa, promjena voda pri hidrotermalnoj cirkulaciji te kemijska geotermometrija. Katalog kemijskih i balneolo\u0161kih karakteristika voda<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_image src=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2018\/08\/sl2.jpg” title_text=”sl2″ align=”center” _builder_version=”4.6.1″ _module_preset=”default” border_radii=”on|5px|5px|5px|5px” box_shadow_style=”preset1″ box_shadow_blur=”15px”][\/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.6.5″ _module_preset=”default” text_font_size=”13px” custom_margin=”-30px||22px||false|false”]<\/p>\n Lokacije geotermalnih objekata u eksploataciji<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.6.5″ _module_preset=”default”]<\/p>\n 3. prekograni\u010dni geotermalni vodonosnici – suradnja sa srodnim ustanovama susjednih dr\u017eava s ciljem odre\u0111ivanja prekograni\u010dnih geotermalnih vodonosnika na temelju litologije, geotermalnih gradijenata, hidrogeokemijskih facijesa i regionalnih numeri\u010dkih modela, te planiranje monitoringa i za\u0161tite istih.<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_image src=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2018\/08\/sl3.jpg” title_text=”sl3″ align=”center” _builder_version=”4.6.1″ _module_preset=”default” border_radii=”on|5px|5px|5px|5px” box_shadow_style=”preset1″ box_shadow_blur=”15px”][\/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.6.5″ _module_preset=”default” text_font_size=”13px” custom_margin=”-30px||||false|false”]<\/p>\n Pretpostavljeni prekograni\u010dni geotermalni vodonosnici u Me\u0111imurskoj \u017eupaniji<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.6.5″ _module_preset=”default”]<\/p>\n 4. termogeologija\/<\/a>plitka geotermija<\/a><\/em><\/p>\n – katalog termi\u010dkih svojstava sedimenata i stijena u zoni primjene dizalica topline (do 100 m)<\/p>\n – utvr\u0111ivanje funkcijskih zavisnosti termi\u010dkih parametara sedimenata od hidrogeolo\u0161kih\/geomehani\u010dkih parametara<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_image src=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2018\/08\/sl4.jpg” title_text=”OLYMPUS DIGITAL CAMERA” align=”center” _builder_version=”4.6.1″ _module_preset=”default” border_radii=”on|5px|5px|5px|5px” box_shadow_style=”preset1″ box_shadow_blur=”15px”][\/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.6.5″ _module_preset=”default” text_font_size=”13px” custom_margin=”-30px||||false|false”]<\/p>\n Determinacija jezgre i mjerenje termi\u010dkih parametara sedimenata<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.6.5″ _module_preset=”default”]<\/p>\n <\/u>– delineacija najpovoljnijih lokacija za izradu ATES sustava (engl. Aquifer Thermal Energy Storage) na temelju geolo\u0161kih i hidrogeolo\u0161kih zna\u010dajki (visoka poroznost i hidrauli\u010dka vodljivost, ali mala brzina toka vode)<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.6.5″ _module_preset=”default”]<\/p>\n 5.\u00a0 studije geotermalne potencijalnosti<\/p>\n – Studije geotermalne potencijalnosti izra\u0111uju se na temelju ranije prikupljenih podataka o geotermalnim zna\u010dajkama istra\u017eivanog prostora i dodatnim istra\u017eivanjima kojima se utvr\u0111uje kakav geotermalni potencijal istra\u017eivano podru\u010dje ima. Studije o geotermalnoj potencijalnosti zadanih podru\u010dja sadr\u017ee: podatke o poznatim objektima s geotermalnom vodom, prosje\u010dni geotermalni gradijent i mogu\u0107a odstupanja od te vrijednosti, prosje\u010dne vrijednosti toplinske vodljivosti i toplinskog kapaciteta pojedinih litostratigrafskih jedinica, prosje\u010dne vrijednosti gusto\u0107e povr\u0161inskog toplinskog toka i mogu\u0107a odstupanja, mogu\u0107nost postojanja vodonosnika s geotermalnom vodom, u\u017ea podru\u010dja perspektivna za daljnja istra\u017eivanja, preporuke o tehnologijama za kori\u0161tenje geotermalne energije u istra\u017eivanom podru\u010dju. Studije geotermalne potencijalnosti izra\u0111uju se za ve\u0107e regije, \u017eupanije i gradove, kao i op\u0107ine. Za povr\u0161inom manja podru\u010dja izra\u0111uju se Ekspertna mi\u0161ljenja.<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_image src=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2018\/08\/sl6.jpg” title_text=”sl6″ align=”center” _builder_version=”4.6.1″ _module_preset=”default” width=”90%” module_alignment=”center” border_radii=”on|5px|5px|5px|5px” box_shadow_style=”preset1″ box_shadow_blur=”15px”][\/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.6.5″ _module_preset=”default” text_font_size=”13px” custom_margin=”-30px||25px||false|false”]<\/p>\n Prirodno izvori\u0161te geotermalne vode u Daruvaru<\/p>\n [\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_2″ _builder_version=”4.6.1″ _module_preset=”default”][et_pb_text _builder_version=”4.6.5″ _module_preset=”default”]<\/p>\n 6. projekti optimizacije kori\u0161tenja geotermalnih izvora<\/p>\n – Na lokacijama gdje se koristi geotermalna voda \u010desto se pojavljuje problem da vode ima premalo ili je njena temperatura ni\u017ea od \u017eeljene. U takvim slu\u010dajevima obavljaju se istra\u017eivanja s ciljem da se utvrde raspolo\u017eive koli\u010dine vode i, ako je mogu\u0107e, dobije potrebna koli\u010dina vode \u017eeljene temperature. Takva istra\u017eivanja, s obzirom na tip problematike, mogu biti razli\u010ditog sadr\u017eaja, opsega i metodologija, kao \u0161to su primjerice: geolo\u0161ko kartiranje i modeliranje strukturno tektonskog sklopa, geofizi\u010dka istra\u017eivanja, pokusno crpljenje geotermalnih voda, mjerenja protoka, mjerenje razine podzemnih voda, prora\u010duni vrijednosti toplinske provodljivosti i toplinskog kapaciteta pojedinih litostratigrafskih jedinica, izra\u010duni geotermalnog gradijenta i gusto\u0107e toplinskog toka, hidrogeokemijske i izotopne analize, numeri\u010dko modeliranje i dr.<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_image src=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2018\/08\/sl7.jpg” title_text=”sl7″ align=”center” _builder_version=”4.6.1″ _module_preset=”default” border_radii=”on|5px|5px|5px|5px” box_shadow_style=”preset1″ box_shadow_blur=”15px”][\/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.6.5″ _module_preset=”default” text_font_size=”13px” custom_margin=”-30px||25px||false|false”]<\/p>\n Uzorkovanje geotermalne vode, in situ<\/em> analize i mjerenja<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_image src=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2018\/08\/sl8.bmp” title_text=”sl8″ align=”center” _builder_version=”4.6.1″ _module_preset=”default” border_radii=”on|5px|5px|5px|5px” box_shadow_style=”preset1″ box_shadow_blur=”15px”][\/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.6.5″ _module_preset=”default” text_font_size=”13px” custom_margin=”-30px||||false|false”]<\/p>\n Numeri\u010dka simulacija funkcioniranja daruvarskog hidrotermalnog sustava<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.6.5″ _module_preset=”default”]<\/p>\n 7.\u00a0 studije za\u0161tite izvori\u0161ta geotermalnih voda<\/p>\n – Opse\u017eni gra\u0111evinski radovi u blizini izvori\u0161ta geotermalne vode, pretjerano crpljenje, blizina industrijskih pogona koji zaga\u0111uju okoli\u0161, blizina prometnica i drugo, mogu utjecati na izvori\u0161ta geotermalne vode. Utjecaj djelovanja ljudi na okoli\u0161 koji bi mogao \u0161tetnu utjecati na geotermalne vode mogu\u0107e je utvrditi istra\u017eivanjem te predlo\u017eiti mjere za za\u0161titu izvori\u0161ta. Primjerice, na nekim lokalitetima dolazi do pojave da se koli\u010dina geotermalne vode smanjuje, a tamo gdje je nekad voda sama izvirala danas se mo\u017ee eksploatirati isklju\u010divo pomo\u0107u bu\u0161otina jer se razina geotermalne vode spustila s povr\u0161ine na ve\u0107u dubinu. Istra\u017eivanjima je potrebno ustanoviti koji su uzroci spu\u0161tanja razine geotermalne vode i preporu\u010diti \u0161to treba poduzeti da bi se izvori\u0161te za\u0161titilo od daljnjeg spu\u0161tanja nivoa vode.<\/p>\n 8. geolo\u0161ki projekti bu\u0161otina na geotermalnu vodu<\/p>\n – Geolo\u0161ki projekti bu\u0161otina na geotermalnu vodu izra\u0111uju se na temelju prethodnih istra\u017eivanja. Projekt sadr\u017ei prognozni profil bu\u0161otine, mogu\u0107e vodonosnike geotermalne vode te o\u010dekivane geotermalne i hidrogeolo\u0161ke parametre.<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_image src=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2018\/08\/sl9.jpg” title_text=”OLYMPUS DIGITAL CAMERA” align=”center” _builder_version=”4.6.1″ _module_preset=”default” width=”90%” module_alignment=”center” border_radii=”on|5px|5px|5px|5px” box_shadow_style=”preset1″ box_shadow_blur=”15px”][\/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.6.5″ _module_preset=”default” text_font_size=”13px” custom_margin=”-30px||||false|false”]<\/p>\n Bu\u0161enje geotermalne bu\u0161otine u Daruvaru<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.6.5″ _module_preset=”default”]<\/p>\n 9. ekspertna mi\u0161ljenja<\/p>\n – Istra\u017eivanja geotermalnih resursa kao i druga geolo\u0161ka istra\u017eivanja su istra\u017eivanja koja ne mogu uvijek dati jednozna\u010dne rezultate pa su ulaganja u istra\u017eivanja i eksploataciju vrlo riskantna, dok izradom ekspertnog mi\u0161ljenja kao prvog koraka investitor mo\u017ee smanjiti rizike na najmanju mogu\u0107u mjeru. U sklopu izrade ekspertnih mi\u0161ljenja investitoru se mo\u017ee pru\u017eiti pomo\u0107 pri izradi tendera \u2013 projektnog zadatka za javne natje\u010daje, a tako\u0111er i pomo\u0107 pri ocjenjivanju ponuda odnosno projekata za izvo\u0111enje istra\u017enih i eksploatacijskih radova za kori\u0161tenje geotermalne vode i geotermalne energije. Osim toga, ekspertna mi\u0161ljenja izra\u0111uju se o geotermalnoj potencijalnosti povr\u0161inom manjih podru\u010dja.<\/p>\n 10. geolo\u0161ki nadzor radova<\/p>\n – Pru\u017eamo usluge geolo\u0161kog nadzora nad obavljanjem radova s ciljem pridobivanja geotermalnih voda i geotermalne energije. Poma\u017eemo investitoru u ocjeni izvedenih radova i savjetujemo o potrebitosti i korisnosti dodatnih radova.<\/p>\n 11) mjerenje termi\u010dkih svojstava materijala<\/p>\n – Geotermalna istra\u017eivanja su nezamisliva bez poznavanja termi\u010dkih svojstava materijala kroz koje prolazi toplina na putu iz unutra\u0161njost ka povr\u0161ini Zemlje. Zbog toga se obavljaju mjerenja na uzorcima stijena s istra\u017eivanih podru\u010dja.<\/p>\n Osim na uzorcima stijena i sedimenata, obavljamo i mjerenja termi\u010dkih parametara na uzorcima drugih materijala (npr. gra\u0111evinskih, izolacijskih). Toplinska vodljivost – raspon mjerenja iglenom sondom 0,015-2,0 W\/mK te 0,04-6 W\/mK povr\u0161inskom sondom. Volumni toplinski kapacitet – raspon mjerenja 4,0×104<\/sup>-3,0×106<\/sup> J\/m3<\/sup>K.<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_image src=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2018\/08\/sl10.jpg” title_text=”sl10″ align=”center” _builder_version=”4.6.1″ _module_preset=”default” width=”90%” border_radii=”on|5px|5px|5px|5px” box_shadow_style=”preset1″ box_shadow_blur=”15px”][\/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.6.5″ _module_preset=”default” text_font_size=”13px” custom_margin=”-25px||||false|false”]<\/p>\n Mjerenje termi\u010dkih parametara stijene [\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" ZAVOD ZA GEOLOGIJU I I IN\u017dENJERSKU GEOLOGIJUGeotermalna istra\u017eivanja U HGI geotermalna istra\u017eivanja imaju dugu tradiciju i obavljaju se od osnutka do danas. Svestrani geolog dr. Dragutin Gorjanovi\u0107-Kramberger\u00a0 bavio se geotermalnom problematikom i prije nego je osnovao Geologijsko povjerenstvo za Kraljevinu Hrvatsku i Slavoniju koje je prethodnik HGI. Iz tog doba osobito je poznat njegov rad […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"_et_pb_use_builder":"on","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"class_list":["post-33298","page","type-page","status-publish","hentry"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/33298","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=33298"}],"version-history":[{"count":14,"href":"https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/33298\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":37581,"href":"https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/33298\/revisions\/37581"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=33298"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}\n
\n