[et_pb_section fb_built=”1″ fullwidth=”on” _builder_version=”4.16″ custom_padding=”0px||0px|||” global_colors_info=”{}”][et_pb_fullwidth_slider _builder_version=”4.16″ min_height=”112px” height=”400px” custom_margin=”0px||||false|false” custom_padding=”0px||18px||false|false” auto=”on” auto_ignore_hover=”on” locked=”off” global_colors_info=”{}”][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.16″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/Br\u010di\u0107_Drvenik02-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” global_colors_info=”{}” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.16″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/ban2-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” global_colors_info=”{}” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.16″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/20190228_094232-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” global_colors_info=”{}” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.16″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/ban3-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” global_colors_info=”{}” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.16″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/Bijele_stijene-Gorski_kotar-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” global_colors_info=”{}” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.16″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/ban4-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” global_colors_info=”{}” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][et_pb_slide heading=”Hrvatski geolo\u0161ki institut” _builder_version=”4.16″ header_font=”|||on|||||” background_image=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/ban5-scaled.jpg” background_enable_image=”on” locked=”off” global_colors_info=”{}” sticky_transition=”on”][\/et_pb_slide][\/et_pb_fullwidth_slider][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.16″ global_colors_info=”{}”][et_pb_row _builder_version=”4.16″ global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.16″ global_colors_info=”{}”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ text_font_size=”32px” header_2_text_color=”#1e5096″ global_colors_info=”{}”]<\/p>\n
[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”20px||41px|||” global_colors_info=”{}”][et_pb_row _builder_version=”4.16″ custom_margin=”-14px|auto||auto||” custom_padding=”0px||50px|||” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.16″ text_font=”|300|||||||” ul_font=”||||||||” header_font=”||||||||” header_text_align=”center” header_2_font=”|800|||||||” header_2_text_align=”center” header_2_text_color=”#1e5096″ header_2_font_size=”54px” header_3_font=”|300|||||||” header_3_line_height=”1.1em” text_orientation=”center” custom_margin=”1px||38px|||” custom_padding=”||0px|||” animation_direction=”bottom” header_2_font_size_tablet=”” header_2_font_size_phone=”30px” header_2_font_size_last_edited=”on|phone” header_2_text_shadow_style=”preset1″ header_2_text_shadow_horizontal_length=”0.03em” header_2_text_shadow_vertical_length=”0.03em” header_2_text_shadow_blur_strength=”0.05em” header_2_text_shadow_color=”rgba(0,0,0,0.3)” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_image src=”https:\/\/www.hgi-cgs.hr\/wp-content\/uploads\/2018\/09\/Untitled-6.jpg” title_text=”Untitled-6″ _builder_version=”4.16″ width=”15%” module_alignment=”center” custom_margin=”-28px|||||” global_colors_info=”{}”][\/et_pb_image][et_pb_tabs _builder_version=”4.27.2″ custom_margin=”-11px|||||” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” sticky_enabled=”0″][et_pb_tab title=”O projektu” _builder_version=”4.27.2″ hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” sticky_enabled=”0″]<\/p>\n
Nitrat je spoj du\u0161ika koji se javlja u prirodni te se pojavljuje u umjerenim koncentracijama u brojnim vodenim sustavima. Antropogene aktivnosti, kao \u0161to su uporaba mineralnih gnojiva i\/ili gnojnice u poljoprivrednoj proizvodnji, kanalizacijski sustavi i druge otpadne vode uzrokuju porast koncentracije nitrata u podzemnim i povr\u0161inskim vodama. Visoke koncentracije nitrata zabilje\u017eene su diljem svijeta, te one dovode do naru\u0161avanja kakvo\u0107e podzemnih i povr\u0161inskih voda \u0161to predstavlja ozbiljan problem za zalihe pitke vode (npr. visoke koncentracije mogu izazvati zdravstvene probleme djeci i \u017eivotinjama) te pridonosi procesu eutrofikacija povr\u0161inskih voda. Budu\u0107i da je problem s visokim koncentracijama nitrata prisutan u svijetu i Europi, provode se intenzivna istra\u017eivanja podrijetla, raspodjele i pona\u0161anja nitrata i du\u0161ikovih srodnih spojeva. Razvijen je interdisciplinarni pristup za istra\u017eivanje prostorno-vremenske raspodjele koncentracija nitrata, pona\u0161anja i podrijetla nitrata u vodonosnim sustavima na razini slivnog podru\u010dja vodonosnika. Kao odgovor na probleme s visokim koncentracijama nitrata, Europska unija provodi politiku za\u0161tite okoli\u0161a, te u zakonodavstvo uklju\u010duje Nitratnu direktivu 91\/676\/EEC i Direktivu o podzemnim vodama 2006\/118\/EU kojima se zabranjuje da koncentracije nitrata u podzemnim vodama prelaze maksimalno dozvoljenu koncentraciju od 50 mg\/L i zahtijevaju da se poduzmu potrebite akcije kako bi se koncentracije nitrata smanjile te sprije\u010dilo naru\u0161avanje postoje\u0107eg stanja. Isti zakon vrijedi i u Hrvatskoj. U nekim dijelovima Hrvatske, intenzivna poljoprivredna proizvodnja uzrokuje one\u010di\u0161\u0107enje podzemnih voda sa nitratima. Primjer takvog podru\u010dja s visokim koncentracijama nitrata u podzemnim vodama je okolica grada Vara\u017edina. Ovo podru\u010dje je gusto naseljeno s intenzivnom industrijskom i poljoprivrednom proizvodnjom. Poljoprivrednici proizvode velike koli\u010dine poljoprivrednih proizvoda, kao \u0161to su kukuruz, kupus, krumpir i sl. Peradarska proizvodnja je tako\u0111er intenzivna, posebno tov pili\u0107a, prepelica i fazana, te je prisutan i uzgoj koko\u0161i nesilica. Zahtjevi za vodom za pi\u0107e i industriju je u porastu. Visoke koncentracije nitrata je uzrok ga\u0161enja crpili\u0161ta ”Vara\u017edin”. Podru\u010dje istra\u017eivanja zahva\u0107a slivna podru\u010dja crpili\u0161ta ”Vara\u017edin” i ”Vinoko\u0161\u010dak”. Razmatrani vodonosnik je izgra\u0111en od \u0161ljunka i pijeska s izmjenama silta te se je formirao tijekom Pleistocena i Holocena kao rezultat procesa talo\u017eenja rijeke Drave. Prihranjivanje vodonosinka je putem infiltracije padalina i procje\u0111ivanjem povr\u0161inske vode. Smjer toka podzemne vode SZ-JI i paralelan je s rijekom Dravom. Pokrovne naslage vodonosnika nisu kontinuirano razvijene. Na podru\u010dju istra\u017eivanja, debljina pokrovnih nasla rijetko prelazi dva metra, a \u010desto u potpunosti nestaju. Takvi uvjeti su povoljni ako se promatra sa aspekta prihranjivanja vodonosnika, ali ako je pokrovni sloj tanak ili ne postaji kao \u0161to je u ovom slu\u010daju, ili se sastoji od \u010destica glina, silta i pijeska pomije\u0161anih s organskom tvari, tada vodonosnik postaje prili\u010dno ranjiv. Istra\u017eivanja koja su provedene na podru\u010dju istra\u017eivanja s obzirom na probleme nitrata, su ili iz hidrogeolo\u0161kog ili poljoprivrednog gledi\u0161ta. Na podru\u010dju istra\u017eivanja nikada nije provedeno sustavno interdisciplinarno istra\u017eivanje pona\u0161anja i raspodjele nitrata u vodonosniku koje bi uklju\u010divalo razli\u010dite istra\u017eiva\u010de iz razli\u010ditih disciplina, te razli\u010dite tehnike istra\u017eivanja denitrifikacijskih i nitrifikacijskih procesa u vodonosnom sustavu. \u0160est je glavnih ciljeva TRANITAL projekta:<\/p>\n
Glavni cilj TRANITAL projekta je osigurati znanstveno opravdani pristup i prijenos znanja izme\u0111u znanstvenika iz razli\u010ditih disciplina koji \u0107e istra\u017eivati vodonosnike \u010dija je kakvo\u0107a naru\u0161ena zbog visokih koncentracija nitrata te prenijeti znanje upravi, planerima, vodnim grupacijama na lokalnoj i dr\u017eavnoj razini kako bi se osiguralo ekolo\u0161ko odr\u017eivo upravljanje vodnim resursima i poljoprivrednom proizvodnjom.<\/p>\n